BLAGOVESTI – DAN RADOSNE VESTI I NOVIH POČETAKA: Pravoslavni vernici danas obeležavaju jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika
Pravoslavni vernici širom sveta danas proslavljaju Blagovesti, praznik koji se ubraja među deset najvećih u hrišćanstvu. Ovaj praznik se uvek obeležava 7. aprila po gregorijanskom kalendaru (25. marta po julijanskom), i posvećen je događaju kada je Arhangel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici da će roditi Sina Božijeg, Isusa Hrista.
Naziv "Blagovesti" potiče od reči "blaga vest" – a upravo takvu vest, punu nade i spasenja, doneo je Arhangel Gavrilo Bogorodici. Po učenju Crkve, ovaj događaj predstavlja početak Hristovog prisustva na zemlji, a time i početak spasenja čovečanstva. Blagovesti padaju tačno devet meseci pre Božića, simbolično označavajući dan Isusovog začeća. Zbog toga se ovaj praznik slavi i kao dan začetka nade, života i božanske ljubavi.
Narodni običaji i verovanja Blagovesti su u narodu poznate i kao dan svetlosti, prolećnog buđenja i novih početaka. Postoji verovanje da se na ovaj dan "budi priroda", da se prvi put čuju ptice lastavice i rogonje, i da zmije izlaze iz svojih skrovišta, jer zima definitivno odlazi. U mnogim krajevima Srbije ne radi se u polju, a domaćice izbegavaju da seku, šiju ili predu. Veruje se da je to dan kada priroda ne voli da se uznemirava, jer je to vreme kada se sve budi i traži mir.
Takođe, u nekim krajevima postoji običaj da se pali vatra ispred kuće i da se baca stari otpad, što simbolično označava pročišćenje doma i duha.
Liturgija i post Blagovesti se praznuju i ako padnu u vreme posta, ali se tada u skladu sa crkvenim pravilima dozvoljava riba, što je retkost u toku Velikog posta. Vernici prisustvuju liturgijama, mole se za zdravlje i mir u porodici, a mnogi veruju da se posebne molitve na ovaj dan uslišavaju.
Zbog svoje poruke i lika Presvete Bogorodice, Blagovesti se često smatraju i praznikom žena i majki, koje u ovom svetom događaju nalaze utehu, snagu i uzor.
Na Blagovesti se ne čestita kao na Božić ili Vaskrs, ali se praznik obeležava sa dostojanstvom, tišinom i molitvom, jer je, kako crkva uči – ovaj dan početak spasenja celog sveta. Blagovesti su, pre svega, praznik tihe radosti i nade, koji poziva vernike na mir, veru i poverenje u Božiju promisao.
