DVE GODINE TIŠINE I BOLABeograd pamti nevine žrtve iz „Ribnikara“ i traži jedinstvo u sećanju
Stotine Beograđana, obučeni u crninu, okupili su se jutros ispred glavnog ulaza Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, kako bi odali poštu učenicima i školskom čuvaru koji su ubijeni na današnji dan pre dve godine. Tačno u 8.41, kada je počeo krvavi pir, svi televizijski programi u Srbiji prekinuli su emitovanje, u znak sećanja na deset nevinih žrtava – devetoro učenika i čuvara škole.
Roditelji ubijenih đaka, među kojima su porodice Aćimović, Čikić, Kobiljski i mnogi drugi, prvi su stigli ispred škole. Kasnije su im se pridružili i roditelji žrtava iz Dubone i Malog Orašja, mesta gde je samo dan kasnije dogodila slična tragedija. Okupljeni građani u tišini su prilazili ožalošćenim porodicama, grlili ih i ostavljali cveće i sveće ispod fotografija nastradale dece i čuvara Dragana Vlahovića.
Majci ubijene Angelinine, Nataliji Aćimović, pozlilo je tokom komemoracije, te ju je suprug Anđelko hitno izveo iz školskog dvorišta. Emocije su bile snažne dok je otac jedne od žrtava, uz suze, govorio o tome koliko je važno da ovo mesto postane simbol sećanja i zajedništva.
Direktorka Viktimološkog društva Srbije, Jasmina Nikolić, istakla je da budući Memorijalni centar mora biti više od simbola sećanja – mora postati mesto nacionalnog jedinstva, gde će se širiti empatija i vrlina, i gde će svi građani moći da se okupe u želji da se ovako nešto nikada više ne ponovi.
U Malom Tašmajdanu zasađeno je deset stabala japanske trešnje, u znak sećanja na stradale. Danas su organizovani i mnogi drugi događaji – od umetničkih radionica do foruma „O prećutkivanju“, gde će se razgovarati o društvenim temama vezanim za nasilje i trauma.
Na ogradi škole postavljene su metalne posude sa svećama, po jedna za svaku žrtvu, dok će svi zainteresovani moći da se upišu u knjigu sećanja.
Dve godine nakon ove strašne tragedije, Beograd i dalje nosi crninu, ali i nadu da se sećanjem može pronaći snaga za izgradnju boljeg društva.
Izvor: 24sedam.rs
