LAZAREVA SUBOTA DONOSI RADOST NAJMLAĐIMAVrbica – praznik dece, života i nade

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu, poznatu i kao Vrbica, jedan od najradosnijih praznika u crkvenom kalendaru, koji je posebno posvećen deci. Ovaj praznik uvek pada dan uoči Cveta (nedelja pred Vaskrs), i spada među pokretne praznike koji najavljuju dolazak Uskrsa i početak poslednje nedelje Hristovog života – Strasne sedmice.

Vrbica je uspomena na čudesno vaskrsenje Lazara, prijatelja Isusa Hrista, koje se dogodilo četiri dana nakon njegove smrti. Ovaj događaj je, prema hrišćanskom verovanju, nagoveštaj Hristovog sopstvenog vaskrsenja i simbol nade u večni život.

Praznik je poznat i kao dan dečje radosti, jer se veruje da su deca u Jerusalimu, noseći grančice i pevajući "Osana", dočekala Hrista prilikom njegovog svečanog ulaska u grad. U znak toga, deca danas učestvuju u litijama, obučena svečano, neretko i u narodne nošnje, noseći zvončiće i venčiće od vrbovih grančica – simbola buđenja prirode i novog života.

U crkvama se na Vrbicu osveštava vrba i bosiljak, a grančice se potom dele vernicima koji ih nose kući i čuvaju pored ikona. Zvončići koje deca nose simbolizuju radost i vaskrsenje, dok litije oko hramova predstavljaju veru, zajedništvo i obnovu.

Vrbica je i praznik praštanja, dobrote i milosrđa, a u narodnoj tradiciji se ovaj dan provodi u miru, molitvi i okupljanju porodice. Običaj je da se tog dana ne radi ništa teško, da se poštuje priroda i da se deci posveti posebna pažnja.

U crkvama širom Srbije danas se održavaju svečane liturgije i litije, a gradske ulice i trgovi biće ispunjeni pesmom, smehom i razigranom dečjom povorkom, uz zvuk zvončića koji najavljuju dolazak najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.