PRAVOSLAVNI VERNICI OBILJEŽAVAJU KRSTOVDANPraznik posvećen Časnom krstu i pobedi Hrista nad smrću

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Vozdviženje Časnog krsta – Krstovdan, uspomenu na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.

Krstovdan spada među velike praznike i podseća vernike na centralno mesto Hristovog stradanja i vaskrsenja. Krst je, kako uči Crkva, žrtvenik na kojem je Hristos prineo samoga sebe za spasenje celog sveta. Smirenje, muka, bol, patnja i smrt koje je Hristos preuzeo – sve se sažima u krstu, jer je upravo na krstu pobedio smrt i doneo večni život.

Na ovaj dan u hramovima se služe svečane liturgije i čini veliko osveštanje vode. Vernici se tradicionalno poste i mole, a Krstovdan se u mnogim krajevima Srbije obeležava i kao zavetina – narod se okuplja oko krsta ili zapisa u selu, donosi kolač, vino i žito, a sveštenik osveštava vodu i polja radi blagostanja i zdravlja.

Postoji i verovanje da se na Krstovdan ne započinju veliki poslovi, da se izbegavaju svađe i ružne reči. U narodnoj tradiciji Krstovdan se povezuje sa jeseni – verovalo se da od ovog dana počinje hladniji deo godine, pa su se ljudi spremali za jesenje radove i zimnicu.

Krstovdan je duboko ukorenjen u srpskoj kulturnoj baštini, kao praznik koji objedinjuje veru, zajedništvo i poštovanje predaka.