PRAZNIK PROLEĆA, ZDRAVLJA I ZAŠTITNIK VOJSKESrbi danas slave Svetog Đorđa, jednog od najpoštovanijih svetaca u hrišćanstvu

Pravoslavni vernici širom Srbije i regiona danas slave Đurđevdan, jedan od najznačajnijih i najrasprostranjenijih praznika u srpskom narodu, posvećen Svetom Đorđu, ranohrišćanskom mučeniku i svetitelju, zaštitniku vojske, siromašnih i bolesnih.

Đurđevdan, koji se praznuje 6. maja po gregorijanskom kalendaru, odnosno 23. aprila po julijanskom, simbolizuje pobedu života, svetlosti i proleća nad zimom i tamom. Sveti Đorđe poznat je kao neustrašivi borac protiv zla, a najčešće je prikazivan kako kopljem ubija aždaju, što predstavlja pobedu dobra nad zlom.

U narodu se ovaj praznik vezuje za brojne običaje, od kojih su najpoznatiji pletenje venaca od bilja, kupanje u biljkama i rosama „Đurđevdanskog jutra“, paljenje vatre, kao i rituali vezani za zdravlje, plodnost i zaštitu doma. Veruje se da noć uoči Đurđevdana ima posebnu snagu, pa se deca i stoka ukrašavaju zelenilom i cvećem kako bi bili zaštićeni od bolesti i uroka.

Đurđevdan je i slava brojnih domova, manastira i crkava, a posebno je poštovan kao krsna slava vojske i ratnika. U mnogim krajevima praznik se proslavlja pesmom, igrom i narodnim veseljem, a u pojedinim mestima organizuju se vašari i sabori.

Sveti Đorđe je među najomiljenijim svecima u pravoslavlju, a praznik mu se, osim u Srbiji, obeležava i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj i Rusiji.

Đurđevdan je uvek bio praznik nade, obnove i vere u bolji početak, a mnogi ga i danas doživljavaju kao dan za donošenje važnih odluka i pokretanje novih životnih puteva.