VELIKI PETAK – DAN TIŠINE I POŠTOVANJA: Običaji, značenje i duh pravoslavne tradicije

Veliki petak, jedan od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru, obeležava se kao dan kada je, prema verovanju, Isus Hristos razapet na krstu. U pravoslavlju, ovaj dan se posmatra sa dubokim pijetetom, tišinom i molitvom, bez radosti i slavlja, u znaku poštovanja Hristove žrtve.

Vernici Veliki petak provode u postu i molitvi. Ne zvone crkvena zvona, već se koriste drvene klepala, a u hramovima se iznosi plaštanica – platno sa likom Hrista, koje simbolično prikazuje Njegovo stradanje i polaganje u grob. Vernici joj prilaze, ljube je i provlače se ispod nje, u znak poniznosti i molitve za zdravlje i blagostanje.

U domaćinstvima, ovaj dan protiče u tišini. Ne peva se, ne veseli se, ne obavljaju se teški fizički poslovi, niti se sprema masna hrana. U mnogim krajevima običaj je da se upravo na Veliki petak farbaju jaja, pri čemu se prvo jaje boji crveno i ostavlja sa strane kao „čuvarkuća“.

Veliki petak nosi snažnu poruku vere, nade i pokajanja, i predstavlja uvod u najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.